jump to navigation

Facijalna ekspresija 16. decembra 2012.

Posted by Psihoblogovanje in Zanimljivosti.
add a comment

neverbalna_komunikacija_cr_1          neverbalna_komunikacija_cr_2         neverbalna_komunikacija_cr_3

Facijalna ekspresija predstavlja oblik neverbalne komunikacije gde pomoću jednog ili više pokreta ili položaja mišića lica (mimike lica) osoba izražava svoje unutrašnje stanje (osećanja, motive, potrebe, stavove). S obzirom da je blisko povezana sa emocijama, često se dešava na nevoljnom nivou, te je osoba teško može kontrolisati.

Izražavanja osnovnih emocija kao što su bes, sreća, tuga, gađenje, iznenađenje, strah, ista su kod ljudi u različitim kulturama kao i kod čoveka i viših životinja, pa se mogu smatrati biološki nasleđenim. Međutim, iako su načini izražavanja isti, razlike među kulturama mogu postojati u intenzitetu samih emocija. Dok se u nekim kulturama smatra nepristojnim izraziti emocije, u drugim kulturama to nije slučaj.

Oči osobe otkrivaju mnogo o tome šta osoba misli ili kako se oseća. Treptaji oka mogu otkriti koliko je osoba nervozna. Kontakt očima je još jedan od bitnih aspekata neverbalne komunikacije. Kontakt očima održava komunikaciju, pokazuje zainteresovanost ili uključenost, i uspostavlja kontakt sa drugima. Međutim, različite kulture različito gledaju na kontakt očima. Neke kulture smatraju da je kontakt očima znak da želimo da se takmičimo i zbog toga se smatra neprikladnim, u drugim  kulturama se pogled obara kako bi se izrazilo poštovanje prema nekome, međutim u nekim kulturama obaranje pogleda može se protumačiti kao nedostatak samopouzdanja.

Facijalna ekspresija se koristi i u znakovnom jeziku kako bi se izrazili određeni pridevi i prilozi.

Sve u svemu, neverbalna komunikacija i naročito facijalna ekspresija imaju veoma važnu ulogu u komunikaciji sa drugim osobama, te stoga ako ih dobro upoznate možete postati pravi detektori i za najskrivenija osećanja, želje, stavove drugih osoba.

Opažanje – činioci koji utiču na opažanje 16. decembra 2012.

Posted by Psihoblogovanje in Lekcije.
add a comment

Opažanje je aktivan psihički proces kojim jedinka traži, odabira, prima, obrađuje i organizuje raznovrsne draži koje deluju na nju.

Spoljašnji i unutrašnji činioci određuju proces opažanja.

Neki od spoljašnjih činilaca koji utiču na opažanje jesu i rasporedi (organizacije draži). Navešćemo principe koje su dali Geštaltisti:

– princip kontinuiteta;

– princip blizine:

II    II    II

– princip sličnosti:

XX    oo    XX    oo

– princip zatvorenosti:

Gestalt_cr

 

Neki od unutrašnjih činilaca koji utiču na opažanje su:

Iskustvo – npr. poznate i češće korićene reči brže opažamo;

Motivacija – npr. žedan čovek pre će uočiti česmu;

Emocije – npr. kada je galama pre ćemo raspoznati glas voljene osobe.

 

Ko je bio Žan Pijaže? 15. decembra 2012.

Posted by Psihoblogovanje in Zanimljivosti.
add a comment

(kratka biografija)

9. avgusta 1896.godine u Nešatelu, rođen je Žan Pijaže – švajcarski razvojni psiholog i filozof. Bio je vrsni poznavalac zoologije, filozofije i psihologije, koju je studirao u Cirihu.

Sa svojih 11 godina napisao je kratku zabelešku o albino vrapcu i ovaj kratak rad smatra se početkom njegove veoma uspešne naučne karijere tokom koje je sačinjeno preko 60 knjiga i nekoliko stotina članaka.

1918.godine stekao je doktorat iz prirodnih nauka i počeo da radi u psihološkim laboratorijama u Cirihu i na Blojlerovoj čuvenoj psihijarijskoj klinici. Tokom ovog perioda zainteresovao se za psihoanalizu, te je napustio Švajcarsku i godinu dana (1919) proveo u Francuskoj gde je načinio prva eksperimentalna ispitivanja dečjeg mišljenja. Kako je kasnije u braku dobio troje dece, proučavao je na njima intelektualni razvoj dece od rođenja do pojave govora.

Pijaze_cr

1940.godine postao je predsednik Društva psihologa Švajcarske.

1952.godine postao je profesor na Sorboni. U međuvremenu držao je serije predavanja i dobio brojne počasne diplome.

1955.godine osnovao je Međunarodni centar za genetsku epistemologiju (genetska epistemologija ili studija o kognitivnom razvoju), čiji je bio direktor do kraja života.

Umro je 16.septembra 1980.godine u Ženevi kao jedan od najznačajnihijih psihologa dvadesetog veka.